Mitar s Cetinja

Živio na Cetinju neki Mitar i bio veliki usamljenik, pa se slabo družio
sa ostalim svetom, te ga niko ne poznavaše dobro.
Mitar je bio doseljenik ali niko ne znade odakle je došao i ima li kakve
rodbine. Sve što su ljudi znali o njemu, bješe to da živi sam i da je
pošten čovek koji se velikim radom uzdigao do poštovanja okoline.
Umre Mitar i domaci sa Cetinja preuzmu brigu oko sahrane jer ne znavahu
nikoga od rodbine ni da li je Mitar uopšte i imao ikakvu rodbinu.
Svako od okupljenih dobije neko zaduženje a Peru odrede u zadatak da
odrzi posmrtni govor. Pero, kud će, šta će, pristane jedva.
Dodje i dan sahrane i trenutak da Pero odrzi govor.
Popne se na neki skanjčić i počne da razmišlja šta da kaže.
Na kraju sjeti se i poče:
- Tužni skupe ..skupismo se ovdje da ispratimo Mitra u vjecni pocinak. Nikoga od rodbine i familije, crni Mitre našeg, no evo te mi sa'ranjujemo. Rodio si se sam ka' 'tić ...
Peru se dopade ovo ka' 'tić, pa poče:
- Živio si sam ka' 'tić, bio si tih ka' 'tić ...
Skoro svako nabrajanje Mitrovih osobina Pero proprati sa onim ka' 'tić.
Uto jedan došljak, koji se zatekao na sahrani (što je inače social event prve kategorije u CG) priupita svog rodjaka Mojaša:
- Je li, bogati, Mojaše, od čega umrije ovaj Mitar?
Mojaš:
- Mora da ga je neko praćkom potrefio!