Kapa

Jednom uhvati vuk zeku u šumi i prebije ga ko vola u kupusu. Zeka sav pretučen krene kući jecajući od bola i naidje na medu.
- Šta je zeko, ko te dirao? - upita meda iznenadjeno.
- Ma vuk, smrc, tukao me je bez razloga, smrc, ne znam što.
- Ma majku mu njegovu, sad ću da ga razbijem...
- Stani medo, nemoj tako, nismo mi siledzije kao on. Moramo da nadjemo razlog da ga bijemo ... hajmo da ga pitamo da li ima kapu, ako nema onda ćemo ga tući.
- Važi.
Kad su našli vuka, meda mu kaže:
- Zdravo vuče.
- Zdravo medo. Kako si? Hoćeš da popijemo nešto?
- Ma neću vuče, nego, imaš li ti kapu?
- Nnnnemam.
- Pa što nemaš kapu, pizda ti materina ... - reče meda i propusti vuka kroz šake. Tukao on vuka, tukao, pa krenuo ka zeki koji se cerio sa strane.
- Jel' dobro zeko ?
Zeka zadovoljan klimnu glavom i kretoše kući. Ali sad zeka reče:
- Ma medo, meni je mama rekla ko mene jednom ja njemu dvaput. Treba da ga opet bijemo da namirimo račun. Ali, glupo je da ga pitamo za kapu, sigurno je već nabavio. Nego, pitaj ga ti jel ima on cigara, znaš da on nikad nema.
- A šta ako ima?
- Pa pitaj ga da li ima Mallrboro. Sad toga nigde nema.
- A šta ako slučajno ima?
- Pa traži da ti pripali cigaru.
- Pa ako ima cigare, valjda ima i šibice.
- Ma ti mu traži da ti pripali upaljačem, i to zippovim. - reče konačno zeka.
I krenu oni opet da traže vuka, ali vuk ih je čuo sakriven iza žbuna i brže bolje otrčao u samoposlugu da kupi sve što će da mu traže. Posle nekog vremena sretnu se oni u šumi.
- De si vuče, imaš cigara ? - reče meda čim ga ugleda.
- Evo medo, imam Moravu.
- Ma šta će mi to, imaš li Mallrboro?
- Imam, imam medo, evo čuvam još jednu, uzmi je ti.
- A vatre vuče, imaš li vatre?
- Imam. - odgovori vuk i izvadi poljske šibice.
- Ma šta je to, imaš li upaljač?
- Kako da ne medo. - reče vuk i izvadi zippa.
Meda se primače, pripali cigaru, odbi dva dima pa pogleda vuka zamišljeno:
- A gde ti je kapa, pizda ti materina…