Došao Jovanovic u vojsku, i posle nekoliko dana umre mu otac. Njegovi drugovi se dogovaraju ko će to da mu saopšti – neće niko, pa se javi kapetan. Sutradan ujutru postroji kapetan sve vojnike ispred kasarne:
- Mirno! - Svi stanu mirno.
- Jovanoviću, umro ti je otac!
Jovanovic padne u nesvest.
Ostali vojnici se skupe oko kapetana, čude se zašto je tako naglo postupio, pa mogao se čovek šlogirati..., itd.
Posle nekoliko mesecu umre Jovanoviću i majka. Opet se vojnici dogovaraju ko će mu saopštiti tu tužnu vest - neće niko, ali kapetan obeća da će to opet on uraditi. Ostali vojnici ga zamole da ovog puta bude nežniji, da čovek ne bi umro od šoka...
- Mirno! - Svi stanu mirno.
- Neka istupe vojnici kojima su majke žive!
- Jovanoviću, gde si ti pošao?