Dobilo odeljenje za domaci da napisu sastav na temu "Ima samo jedna mama!" Sutradan, u skoli učiteljica pita ko ce da cita. Javi se Mirjana:
- Ja sam pre neki dan vozila bicikl pa sam pala. Onda me je moja mama poljubila i sve je proslo. Ima samo jedna mama.
Zatim se javi Jelena:
- Moja mama meni uvek sprema moje omiljene kolace kad sam neraspolozena i ja se brzo oraspolozim. Ima samo jedna mama.
Onda se javi Perica:
- Meni mama spremala palacinke i posalje me u ostavu da donesem dve tegle dzema. Ja odem do ostave i vidim da nema druge tegle pa joj viknem:" Ima samo jedna mama!"

Otišo Vukan u Englesku, paket aranžman sedam dana, i vratio se na Cetinje sav u zlatu, pun love k'o pleve. Brzo pukne glas da je iz E. doneo 250.000 funti. Sretne ga Milo:
M:Jel', bog  ti, Vukota, a de tolike pare namice, jadan?
V:A igra sam ti engl'skoga pok'ra s jednoga lorda.
M:Ajd' ne lazi, de lord s tobom karte da igra?!
V:Pa, ovako ti je to bilo: setamo ti mi uz neku rijeku Temzu, kad vidim, dijete se davi. Pritrcim, pruzim mu nek ku motku, izvadim ništaka, kad ete ti ide jedan gospodin, sa cilindar i u frak. Fala ti, kaže, duznik sam tvoj do vijeka. Kazuj, s'cim oćeš da te nagradim?, veli. Ma neću, čoče, ništa, kazem ja. I tu me on pozove uveče na prijem kod njega, oće, kaže, bar nekako da mi se oduzi.
M: Jel' baš u kuću?
V: Kaku kuću, jado, u zamak! Lord ti je to, jadan. Dodem ti ja tako, i sam se uparadio, popričamo, popijemo po neku rakiju, dok će lord i oni njegovi Vukota, a umete li vi da igrate poker u toj Crnoj Gori? Tu me nešto štrecne - pita k'a da smo mi Crnogorci divljaci - no kako, velim, no igramo. Svako ti dijete kod nas pokera igra. Podeli lord, a mene u ruke dopanu tri popa. Stavim ti ja pedeset funti, plati lord i kaže Šta si, Vukota?. Tri oca, kazem. E, ne valjas, veli on, ja imam tri keca - i počinje da kupi pare. De ćeš, bre, te pare, jadan?! Daj prvo karte da ti vidim! - uvatim ga ja za ruku, kad me on začudjeno pogleda: Mister Vukota, kaže, pa ovo je dzentlmenski poker! Mi gospoda jedni drugima karte ne pokažujemo, no igramo na povjerenje, veli. A, na povjerenje! Pa što mi odma ne reče!E, moj Milo, kad je mene počela srat karta.

Sjela dva pedera u taksi i sad ovaj jedan pita drugoga:
- Dragi, meni se priprdilo, smijem li?, a ovaj drugi:
- Naravno ljubavi i ovaj prdnu ali čuje se samo tiho šištanje, a sve to sluša šofer.
Pita sad ovaj drugi prvog:
- Srce sad bih i ja mogao dopustaš li mi?
- Naravno, i ovaj isto prde ali se skoro ništa nije čulo samo malo šištanja. Čuje ovo sve šofer pa misli u sebi:
- E sad ću im ja prdnuti pošteno, i deknu šofer da se čulo na ulici. Pederi se samo zgledaše i jedan drugome:
- DEVICA!