Uhvatili panduri cigu u kradji, ubili boga u njemu i sutradan ga izveli na sud. Sudija: Pošto ste sve priznali... Ciga: Aman, drug sudija, mor'o sam da priznam kad me tukla milicija. Sudija: Ali, pobogu, čoveče, milicija danas nikog ne tuče. Ciga: Danas mozda ne, al' JUCE ne da su mlatili...

Čovek izađe na ulicu i mahne rukom da pozove taksi. Istog trenutka, taksi se zaustavlja pored njega, otvaraju se vrata, taksista ga pozdravlja uz napomenu:
- Savršen tajming! Isto kao Marko.
Putnik:
- Ko?
Taksista:
- Marko Ivanović...To je čovek, koji je uvek sve radio u pravo vreme. Baš kao što sam ja naišao kada ste Vi digli ruku, tako se Marku sve u životu događalo u savršeno vreme.
- Niko nije savršen.
Taksista:
- To ne važi za Marka Ivanovića. Bio je izvanredno atletski građen tip. Mogao je osvojiti sve u tenisu. Mogao je igrati golf sa profesionalcima. Pevao je kao slavuj, plesao kao zvezda sa Brodveja! Bio je neverovatan momak.
Putnik:
- Izgleda da je stvarno bio izvanredan čovek.
Taksista:
- Aaa, nije to ništa, ima još! Pamtio je kao računar. Znao je svačiji rođendan. Znao je sve o vinima, koje jelo naručiti i kojom viljuškom ga jesti. Mogao je popraviti sve. Ne kao ja! Ja zamenim osigurač i pola ulice ostane bez struje. Ali Marko Ivanović je sve radio kako treba.
- Pa stvarno je bio neverovatan!
- Uvek je znao najbrži put prometnim ulicama. Ne kao ja, ja se uvek zaglavim, ali Marko nikada nije pogrešio. Uvek je znao kako postupati sa ženama. Nikada im se nije suprostavljao, čak i kada nisu bile u pravu… Uvek je bio savršeno obučen, a cipele su mu uvek bile savršeno izglancane. Bio je savršen čovek! Niko se ne može porediti sa Markom Ivanovićem.
- Interesantan lik. Kako ste ga upoznali?
Taksista će, uz uzdah:
- Ja ga nikada nisam sreo. Umro je, a ja sam se oženio njegovom, da prostite, jebenom udovicom!

- Zašto dijete iz Černobila ima dvije glave ?
- Zato jer mu je neko odsjekao treću.